Офелия (картина уотерхауса)

Ophelia (john william waterhouse)

Описание

На картине изображена рыжая красавица Офелия, жена принца Гамлета из знаменитой трагедии Уильяма Шекспира, которая была популярным сюжетом у прерафаэлитов. Эта картина считается самой впечатляющей из всех картин Офелии художника. Рыжие волосы особенно характерны для работ художника, а также одежда, которая плотнее облегает тело и несколько красивее. Офелия сидит на бревне около пруда. Её роскошное платье с потрясающими деталями на рукавах и талии сильно контрастирует с естественным окружением. Наблюдая картину зритель чувствует себя частью пьесы Шекспира с персональной связью с этой молодой женщиной, которая отдыхает в одиночестве в лесу или большом саду. Уотерхаус часто включал в свои работы зеленые пейзажи сельской местности Великобритании, так и на этом полотне изображённый за Офелией небольшой пруд с лилиями усиливает невинную красоту женщины.

На подоле платья расположены те же элементы, что и на других деталях её наряда, но с дополнительным мотивом льва. Это могущественное существо имеет множество различных символических значений, и поэтому может потребоваться дальнейшее углубление в работу Шекспира, чтобы понять, почему художник добавил его сюда, помимо эстетической ценности. Такие детали в творчестве Уотерхауса обычно используются с учётом причины, будь то мифологический сюжет или классическая английская поэма. Единственный реальный момент его визуального выражения вымышленных сюжетов — это фон его работ, представляющий собой множество местных деревьев и кустарников, часто с цветочными полями, которые соответствовали в его мировоззрении облику классической невинности и красоты. Офелия смотрит в тёмную воду пруда, давая зрителю возможность увидеть в профиль своё неожиданно серьёзное лицо, что, кажется, не совсем точно описывает женщину, решившую покончить с собой.

На коленях Офелии лежат несколько собранных цветов, что также продолжает тему невинности и молодости. Необходимо отметить, что Уотерхаус изобразил Офелию иначе, чем другой прерафаэлит Джон Эверетт Милле на своей всемирно известной картине 1851 года, на которой красота Офелии сопровождается гораздо более печальной и трагичной постановкой.

Джон Уильям Уотерхаус: жизнь и творчество художника

Джон Уильям Уотерхаус (6 апреля 1849 — 10 февраля 1917) — английский художник, творчество которого относят к позднейшей стадии прерафаэлитизма.

Биография Джона Уильяма Уотерхауса

Творчество Джона Уильяма Уотерхауса

Работы художника

Картины Джона Уильяма Уотерхауса

Биография Джона Уильяма Уотерхауса

Родился в Риме, в семье художников. Позднее они переехали в Лондон, где Уотерхаус прожил всю оставшуюся жизнь. Поначалу живописному мастерству его обучал отец, в 1870 году юноша поступил в Королевскую Академию художеств.

В ранних работах художника чувствуется влияние Альма-Тадема и Фредерика Лейтона.

В 1874 году, в возрасте двадцати пяти лет, представил на выставке картину «Сон и его сводный брат Смерть», которая была хорошо встречена критикой и впоследствии выставлялась практически каждый год, вплоть до смерти художника. В

1883 году Уотерхаус женился на художнице Эстер Кенуорти, чьи картины также появлялись на выставках Королевской Академии художеств. У них было двое детей, которые рано умерли, но, несмотря на это, брак был счастливым.

В 1895 году был избран членом Королевской академии. Художник умер от рака в 1917 году. Похоронен на лондонском кладбище Кенсал Грин.

Изображен на британской почтовой марке 1992 года.

Творчество Джона Уильяма Уотерхауса

Одной из самых известных картин Уотерхауса считается «Леди из Шалот», посвященная Элейне из Астолата (она же Лилейная дева) — девушке, умершей от неразделённой любви к рыцарю Ланселоту, персонажу из легенд о короле Артуре и героине поэмы Теннисона «Волшебница Шалот». Уотерхаус создал три варианта картины: в 1888, 1896 и 1916 годах.

Другая героиня художника — Офелия. На первой картине (1889) художник показывает её лежащей на лугу, затем, на картине 1894 года — перед смертью, сидящей у берега озера. На полотне 1910 года Офелия стоит на берегу ручья, придерживаясь за дерево, в готовности сделать последний шаг в воду.

В июне 2006 года картина «Святая Цецилия» была продана на аукционе «Кристис» фонду Ллойда Веббера за 6,6 млн. фунтов стерлингов.

Работы художника

  • «Сон и его сводный брат Смерть», 1874
  • «Вопрошание оракула», 1884 (галерея Тейт, Лондон)
  • «Магический круг», 1886 (галерея Тейт, Лондон)
  • «Леди из Шалот», 1888 (галерея Тейт, Лондон)
  • «Офелия», 1889, 1894, 1910
  • «Улисс и сирены», 1891 (Национальная галерея Виктории, Мельбурн)
  • «Цирцея предлагает чашу Улиссу», 1891
  • «La Belle Dame sans Merci», 1893
  • «Сирена», ок. 1900
  • «Хрустальный шар», 1902
  • «Борей», 1903
  • «Нарцисс и Эхо», 1903

«Срывайте розы поскорей», 1909 «Миранда — „Буря“», 1916

При написании этой статьи были использованы материалы таких сайтов: ru.wikipedia.org

Джон Уильям Уотерхаус: картины художника

Allpainters.ru создан людьми, искренне увлеченными миром творчества. Присоединяйтесь к нам!

Джон Уильям Уотерхаус: жизнь и творчество художника

Formal Analysis: A Brief Compositional Overview

Below, we will take a closer look at The Soul of the Rose by John William Waterhouse, the subject matter as well as the artist’s stylistic approaches to elements like color, and lighting, among others. Let us start with the subject matter.

Subject Matter

The central figure in The Soul of the Rose painting is a woman, she is seen from a side angle, sniffing a pink rose growing against a wall. Her right hand holds the rose to her nose, while her left hand gently rests against the wall.

The woman is elegantly dressed in a bluish and loose robe or dress. The material appears silky and soft with gold patterning on it, and it effortlessly flows down her figure. She has reddish-brown hair fastened in a plaited bun behind the lower part of her head and neck, showing us that she has long hair if it was loose; there are beads or pearls in-between her plaited bun.


A close-up of The Soul of the Rose (1908) by John William Waterhouse; John William Waterhouse, Public domain, via Wikimedia Commons

She is an embodiment of femininity, beauty, and sensuality, completely immersed in her experience of sniffing the rose, seemingly oblivious of the world around her. Her eyes appear closed and her head is slightly tilted upwards as he holds the rose to her nose. If we look closely, her red lips almost blend in with the rose held against them. We wonder, is the woman just an extension of the rose itself?

If we look at the surroundings, it is evident the woman stands in a courtyard of sorts. Behind her, in the lower right part of the composition, is a plant pot and what appears to be a sliver of a window just above it, the rest of the building is out of our view. She is possibly in an enclosed garden.


Details of The Soul of the Rose (1908) by John William Waterhouse; John William Waterhouse, Public domain, via Wikimedia Commons

The wall she leans on is closer to the foreground, and it seems to be containing her, separating her from the other side. Against this wall, we also see the rose bush with several pink rosebuds scattered around it. In the background, there is an Italian-styled building or villa, its upper section and the red-tiled roof is visible beyond the high wall.

Color and Light

The color scheme in The Soul of the Rose by John William Waterhouse painting comprises soft and neutral tones. There are cool and warm colors creating a harmonious combination. For example, the neutral earthy tones of the surrounding buildings and walls complement the softer, cooler tones from the woman’s dress/robe and pale skin tone.


The use of color in The Soul of the Rose (1908) by John William Waterhouse; John William Waterhouse, Public domain, via Wikimedia Commons

This is also coupled with the warmer colors from the gold patterns and pink roses. There are also hints of pink on her robe or dress, blending delicately with her skin tone. A deep red is echoed in the rooftop tiles as well as the woman’s red hair. There is a natural light source in the composition, illuminating the figure and her surroundings in a softened manner. This emphasizes realism.


The use of color in The Soul of the Rose (1908) by John William Waterhouse; John William Waterhouse, Public domain, via Wikimedia Commons

Texture

Waterhouse utilized thicker brushstrokes with a freedom of expression, we can see the visible brushstrokes in the background building and tree. Furthermore, there are more detailed areas, which are applied with finer brushstrokes. These are notable in the woman’s facial features, her hands, the roses, and the detailing on her clothing.


The use of texture in The Soul of the Rose (1908) by John William Waterhouse; John William Waterhouse, Public domain, via Wikimedia Commons

Perspective

This leads us to the perspective of the painting; the background has been given “secondary” importance and the foreground is where our attention is drawn to. We are facing the central figure almost at eye level, as if we can step into the composition at any moment.


The use of perspective in The Soul of the Rose (1908) by John William Waterhouse; John William Waterhouse, Public domain, via Wikimedia Commons

Frequently Asked Questions

Who Painted The Soul of the Rose?

The Soul of the Rose (1908) was painted by the English artist John William Waterhouse, who was born in 1849 and died in 1917. He became well-known for painting scenes about Medieval or Arthurian legends, as well as Greek mythology with women as the central figures.

What Is The Soul of the Rose by John William Waterhouse About?

The Soul of the Rose painting was inspired by Alfred, Lord Tennyson’s poem Maud and Other Poems (1855), specifically the poem called Maud (1854) or Come into the Garden, Maud. Other influences may have been from the Medieval poem by Guillaume de Lorris titled Le Roman de la Rose (c.1230).

What Was John William Waterhouse’s Art Style?

John William Waterhouse painted in the Academic Art and pre-Raphaelite Brotherhood art movements. Many of his paintings depict the themes explored by the pre-Raphaelite Brotherhood, but he reportedly also incorporated modern ideas in his compositions and not only themes based on mythology or legends. 

Artist Abstract: Who Was John William Waterhouse?

John William Waterhouse was born in Rome in 1849, and died on February 10, 1917, in London. His date of birth has been debated, some scholars say it was in February and others state it was in April, which was reportedly the month of his baptism. He moved to England with his parents when he was young, both of whom were artists. He studied at the Royal Academy of Art in London.


The late John William Waterhouse in his studio, c. 1912; Elliott & Fry, Public domain, via Wikimedia Commons

His subject matter comprised mostly of women as the central characters, and he was also inspired by literary characters from authors like Alfred Tennyson. Waterhouse was also a teacher at the St John’s Wood Art School in England.

Джон Уильям Уотерхаус / John William Waterhouse

Биография мастера ниже, под картинами.

Леди из Шалотт. 1888

Пенелопа и женихи. 1912

Тщеславие. 1910

Магический кристалл. 1902

Диоген. 1882

Ариадна. 1898

Эхо и Нарцисс. 1903

Миранда. Буря. 1916

Тристан и Изольда с любовным эликсиром. 1916

Пробуждение Адониса. 1900

Леди из Шалотт. Я половина тени… 1915

Нарциссы. 1912

Мои любимые розы. 1903

В перистиле. 1874

Волшебница. 1911

Рассказ из Декамерона. 1916

Борей. 1902

Судьба. 1900

Аполлон и Дафна. 1908

Офелия. 1889

Полевые цветы. 1902

Study for The Lady Clare — 1900

Адонис и нимфы. 1896

Данаиды. 1904

Заклинательница. 1911

К прекрасной даме. 1893

Ламия. 1905

Нимфы, нашедшие голову Орфея. 1900

Магический круг. 1886

Одиссей и сирены. 1891 (Сирины по-нашему)

Офелия. 1894

Пандора. 1896

Психея, входящая в сад Купидона. 1904

Психея, открывающая золотой ларец. 1903

Русалка. 1901

Сирена. 1890

Цирцея. 1911

Биография мастера

Джон Уильям Уотерхаус (John William Waterhouse), английский художник.Джон Уильям Уотерхаус родился в 1849 в Риме, в семье художника. В 1850-х семья вернулась в Англию. Перед поступлением в Королевскию академическую школу в 1870 Уотерхаус помогал отцу в его студии. Живописи и скульптуре учился под руководством художника Пикерсгила. Ранние работы Уотерхауса на классические темы в духе сэра Лоренса Альмы-Тадема и Фредерика Лейтона, были показаны в Королевской Академии, Обществе британских художников и галерее Дадли.

В конце 1870-х и 1880-х Уотерхаус совершил несколько поездок в Италию. После брака с Эстер Кенуорти в 1883 Уотерхаус обосновался в Студиях Примроз Хилл. Там же проживали художники Артур Ракхэм и Патрик Колфилд. В 1884 Уотерхаус добивается признания, его картина “Леди из Шалот” была приобретена сэром Генри Тэйт, после выставки в Академии. Живописные работы этого периода показывают рост интереса Уотерхаус к темам связанным с прерафаэлитами, особенно к созданию образов трагических или властных роковых женщин (“Цирцея Инвидиоза”, 1892; “Клеопатра”, 1890; “Цирцея, завлекающая Одиссея”, 1891 и др.), а также к живописи пленэра.

В 1885 Уотерхаус был избран в Королевскую Академию, академиком стал в 1895. Его дипломной работой была “Нереида” (окончательный вариант картины в 1901).В середине 1880-х Уотерхаус много выставляется в галерее Гросвенор, Новой галерее, а также на провинциальных выставках в Бирмингеме, Ливерпуле и Манчестере. Картины этого периода широко показывались в Англии и за границей как часть международного движения символистов. В 1890-х Уотерхаус начинает писать портреты. С 1900-х годов принимает участие в различных общественных организациях художников и деятелей искусств Англии.Несмотря на страдания от наступившей болезни, Уотерхаус в течение последних десяти лет жизни продолжал активно заниматься живописью вплоть до своей смерти от рака в 1917 году.

Его часто относят к прерафаэлитам, хотя он формально и не принадлежал к этому течению. За свою жизнь он написал более двухсот полотен на мифологические, исторические и литературные сюжеты. Уотерхаус разделял интерес прерафаэлитов к сюжетам, заимствованным из поэзии и мифологии. Он безошибочно передавал драматизм момента, демонстрировал блестящее владение композицией и живописной техникой. Однако своей непреходящей популярностью художник обязан более всего очарованию его задумчивых моделей (считается, что при написании полотна «Леди из Шалот» моделью была жена художника).

В 1908-1914 он создает ряд картин, основанных на литературных и мифологических сюжетах (“Миранда”, “Тристан и Изольда”, “Психея”, “Персефона” и другие). В этих картинах он рисует свою любимую модель, недавно идентифицированную исследователями творчества Уотерхауса, Кеном и Кэти Бейкр, как мисс Мюриэл Фостер. Очень немного известно о частной жизни Уотерхауса — только несколько писем сохранилось до нашего времени и, собственно, много лет персоналии его моделей оставались тайной. Из воспоминаний современников также известно, что Мэри Ллойд, модель шедевра лорда Лейтона “Пылающий июнь”, позировала и для Уотерхауса. Эстер Уотерхаус пережила мужа на 27 лет, скончавшись в частном санатории в 1944 году.

* * *

Русский дух в англо-американской вариации
На Замковой горе людям давали языческие имена

1889 version

The first of Waterhouse’s trilogy of paintings of Ophelia Oil on canvas 98 cm x 158 cm (38.5 in x 62 in)Wikimedia Commons

The first of the Waterhouse Ophelia paintings, submitted as his Royal Academy exhibit for 1889, adopted the style of the naturalistic techniques of the French artist Jules Bastien-Lepage. This painting, together with The Magic CircleOil painting by John William Waterhouse, one of his earliest depictions of a classical sorceress. and The Lady of ShalottOil painting by English artist John William Waterhouse; the first in his trilogy featuring The Lady of Shalott, are the only recorded works in which he presented an imaginary figure in this style.

Waterhouse depicted Ophelia lying in a wanton unladylike manner within the meadow prior to her nearing the river which is shown in the background; her dark dishevelled hair is entwined with a band of daisies. Buttercups are held in one of her hands while her dress has wildflowers she collected laid on her lap. Swallows, a motif for salvation, flit above the grass. She stares hauntingly at the viewer.

According to historian Peter Trippi, she is “on the verge of sexual awakening posing provocatively among symbols of natural fecundity that will also fade.” The prostrate figure is similar to that used by John Everett Millais in his 1859 painting Spring (Apple Blossoms), which Waterhouse viewed at the Grosvenor retrospective exhibition in 1886. Art expert Robert Upstone ponders that, as the figure has been reversed, the early sketches may have a degree of being traced. The landscaping bears similarities to William Logsdail’s Academy exhibit of 1892, Flower Gathering in the South of France.Waterhouse and Logsdail had been close neighbours since 1889.

The painting received mixed reviews from contemporary critics. Bernard ShawAfter 1876 George Bernard Shaw styled himself as Bernard Shaw. thought the style used worked more successfully than when Waterhouse employed it in the previous year’s exhibit, The Lady of Shalott; the critic writing in The Art Journal of 1889 however declared that the artist “displays the mad maiden in no novelty of attitude”. It was likely Waterhouse expected Henry Tate to purchase the work but it did not sell, staying in the artist’s possession;Waterhouse loaned the painting to the Academy for a spell while he was working on his Diploma picture. It was held by the Royal Academy from November 1895 until 1901. a contemporary photograph of the painting indicates that the artist toned down the severity of Ophelia’s stare also reducing the intensity of her state of madness by adjusting her mouth and eyes. Ophelia was eventually sold by the artist’s widow, EstherEnglish artist, specialist in flower painting; her husband was fellow artist John William Waterhouse, in the sale at Christie’s on 23 July 1926. It was acquired by Gooden and Fox for £450 guineas, reflecting the fall from favour of the work of Victorian paintersVictorian painting refers to the distinctive styles of painting in the United Kingdom during the reign of Queen Victoria (1837–1901). at that time. Appearing at Christie’s auction on 2 August 1956, it was purchased by Dent for 16 guineas. Lord Andrew Lloyd Webber added it to his art collection in 2001.

Цирцея – роковая колдунья

О происхождении Цирцеи древнегреческие сказания имеют несколько версий. Согласно самой распространённой, некогда солнечный бог Гелиос без памяти влюбился в дочь титана Океана, Персеиду. От их союза на свет появилась прекрасная девочка, названная Цирцеей.

Родственницей её была Геката, таинственная богиня луны. По всей видимости, именно она передала малышке особый дар к магическим искусствам, наделив невероятными способностями. От своих отца и матери юная Цирцея унаследовала красоту и способность очаровывать всякого, кто видел её.

Цирцею можно по праву назвать роковой женщиной. Став взрослой, она вышла замуж за сарматского царя. Вот только муж чем-то не угодил своей возлюбленной колдунье, из-за чего был отравлен. Цирцея стала полноправной правительницей в своём крае, однако жестокость и своенравие сыграли с ней злую шутку. Разгневанные придворные изгнали волшебницу, и ей пришлось поселиться на отдалённом острове посреди океана.

Цирцея и её возлюбленные / KevinNichols / deviantart.com/kevinnichols

Одиссей на острове волшебницы

Знаменитый древнегреческий поэт Гомер рассказывает о другой истории любви Цирцеи. В «Одиссее» он особое место выделяет появлению главного героя и его команды на загадочном острове, что встретился им посреди океана.

Одиссей долгие годы не виделся с сыном и женой, оставленными на его родине, острове Итака. Первые десять лет он провёл на Троянской войне вместе с боевыми товарищами, последующее десятилетие он боролся с преградами, которые на его пути создавали боги, не желающие скорого возвращения царя на родину.

Джон Кольер «Цирцея», 1885 годМестонахождение: Частная коллекция

В качестве искушения для героя, Посейдон решил направить корабль к острову Эзе. Оказавшись на суше, моряки поняли, что местность эта совершенно им незнакома. По приказу Одиссея несколько его товарищей отправились на поиски воды. Вот только прибывшие на остров люди оказались незваными гостями.

Именно на Эзе жила Цирцея, изгнанная из сарматских земель. В своём дворце она увидела путников, что пробирались к её владениям. За свою дерзость моряки были наказаны – всех их колдунья превратила в свиней.

Цирцея – чародейка / teteotolis / teteotolis.artstation.com

Когда первая группа не вернулась, Одиссей заподозрил неладное и отправил второй отряд. Когда и их оставшиеся товарищи не дождались, герой решил самостоятельно обследовать остров и выяснить причину исчезновения друзей.

Во время долгого пути ко дворцу Цирцеи Одиссей встретил Гермеса, бога-посланника. Он предупредил героя о могуществе чар волшебницы, но Одиссея это не остановило. Тогда Гермес дал мореплавателю волшебные травы, что могли противостоять магии колдуньи.

Джон Уильям Уотерхаус, «‎Цирцея подаёт бокал Одиссею», 1891 годМестонахождение: Галерея Олдема, Олдем, Великобритания

Оказавшись в обители Цирцеи, Одиссей сразу же удивил женщину. Её поразило, что даже под воздействием её заклятий он остался человеком. Кроме того, красивый мужественный герой понравился волшебнице, что захотела сделать его своим мужем.

Одиссею пришлось заключить сделку с Цирцеей: она обещала вернуть человеческий облик его товарищам, обращённых в животных, он же клялся остаться с ней в качестве супруга и царя её острова.

Баттиста Франко Венециано «Цирцея и Одиссей», 1550-е годыМестонахождение: Музей дворца короля Яна III в Вилянове, Варшава, Польша

Афиша Город: От «Офелии» до «Гиласа и нимф» – Архив

Самая, пожалуй, известная картина прерафаэлитов — и не просто так.

Идеал женской красоты, что искали все члены братства английских художников, воплотился в их будущей натурщице и музе — Элизабет Сиддал, а Джон Милле, в стиле которого была тщательная проработка деталей полотна, наилучшим образом сумел объединить черты женского идеала и красоту английской природы, а также трагичность сюжета, которая отразилась и на всей истории жизни знаменитой натурщицы — мистическое повторение, питающее умы писателей даже в наше время: Лиз Сиддал едва не утонула, позируя для «Офелии», а вследствие умерла молодой, подобно героине трагедии Шекспира.

Одна из первых и известнейших работ в рамках идеологии «Братства прерафаэлитов» — показывать жизнь такой, какая она есть, и в то же время видеть красоту и смысл в любом моменте: жизнь загадочна и удивительна сама по себе, ей не нужны приукрашивания, позы и пафос, привносимые разными стилями искусств, не нужна слепота реализма, ведь только тот, кто смотрит сердцем, а не глазами, видит правду. И прерафаэлиты смотрят именно сердцем. Дева Мария показана здесь простой девушкой — не с ритуальной торжественностью принимающей весть, а удивленной, немного испуганной, и сколько же в этой простоте возвышенного, неразглашенного, тайного.

Картина главенствует среди религиозных произведений Ханта. Поиски истины и смысла однажды неизбежно приводят человека к попытке понять духовное — такую линию успешно развивает Хант в своих картинах. На этом полотне Христос идет в ночи и стучится к каждому в двери — кто откроет ему? Кто готов увидеть этот свет?

Необычно проникновенный сюжет о детстве Христа. Христос был сыном плотника, простым, обыкновенным человеком, когда еще никто не знал о нем.

Он уже знает обо всем, что его ждет, и художник с поразительным чувством показал это. Взгляните в его лицо — простой ли он человек?

Полотно уже о взрослой земной жизни Христа, написанное с не меньшим психологизмом. Совершая омовение ног ученика перед началом Тайной вечери, Великий испытывает любовь там, где другие боялись пережить унижение. Христос своим ученикам преподает один из последних уроков — и это урок смирения, отказа от собственной гордыни.

Посмертный портрет Элизабет Сиддал, той самой, что позировала для «Офелии», и к тому времени ставшей супругой Данте Габриэля Россетти, основоположника «Братства прерафаэлитов».

«Беата Беатрикс» — вершина и память этой грустной истории любви, написанная словно икона, но прославляющая реальную женщину.

«Апрельская любовь» относится к картинам позднего прерафаэлитизма, когда уже сложились и стали узнаваемыми идеалы течения: душевная чистота в чертах лиц, поучительные сюжеты из античности, библейских времен и Средневековья — с точки зрения Викторианской эпохи. Глубокие переживания юности и первой любви автор сумел передать так тонко, что никто и не скажет, что ранние чувства легкомысленны и несерьезны, — ведь здесь все ровно наоборот.

Настоящий гимн непорочности и благочестию. Леди, пытающаяся защитить своих подданных перед жестоким мужем, сознательно идет на унижение, показываясь в городе обнаженной.

Но благодарный народ не выходит на улицы и наглухо закрывает ставни из уважения к ее поступку.

С таким же уважением художник изобразил эту прекрасную девушку — без вызывающей чувственности, но с преклонением перед ее чистой красотой.

Картина также относится к позднему прерафаэлитизму. Уотерхаус не был первопроходцем, но сумел найти и создать свой особый идеал — здесь он показан наиболее многогранно и полно: все русалки, заманивающие юношу в глубину источника, написаны с одной девушки. Этот сюжет символичен, как и сама суть искусства — увлекающего и манящего позабыть обо всем и сделать бесповоротный шаг.

1910 version

The third painting in the seriesOil on canvas 100 cm x 62 cm (39 in x 24 in)Wikimedia Commons

Waterhouse may have been prompted to revisit featuring Ophelia as his heroine by the inclusion of the earlier 1894 version within the 1909 exhibition of McCulloch’s collection. Exhibited at the Royal Academy in the summer of 1910, the artist has moved away from the predominantly muted hues of white and green used in the two previous renditions instead introducing vivid splashes of colour like cornflower blue, deep reds and yellows.

Presented in a dramatic stage-like but outdoor setting, Ophelia lacks the adolescence of the previous portrayals, rather she is depicted as a mature woman with a fully developed bust. Her outfit retains the medieval style decorated with an embroidered royal lion; she clasps a posy in her hand and her long hair is entwined with flowers. Waterhouse conveys her delirium by the manic expression in her eyes coupled with the colouring of her cheeks and the out thrust angle given to her chin. Her intent gaze is fixed firmly on the viewer as she approaches them – or, alternatively, she is stepping out towards the water where she will meet her death.

Objects similar or common to the artist’s preceding versions include the framework of willow tree branches, the lily-covered water and reeds placed in the foreground of the picture. A device not used in the series before is the inclusion of two bystanders witnessing the scene from a bridge set in the background; according to Trippi this addition increases the theatrical dynamics and academic Kimberley Rhodes considers it suggestive of a “stage audience”.

Hobson documents the painting first appearing at the Sotheby’s sale of the art collection of Colonel Fairfax Rhodes on 11 July 1934 where it fetched £68 from Newman. Details are sketchy but he held it until 1937 when it passed to W. R. Fasey; by 1989 it was in the possession of Julian Hartnoll. It was acquired by Lord Lloyd Webber in 1994.

Bibliography

{4928910:XFEH4NZL};{4928910:ZA8GBU6K};{4928910:YAQ67IS2};{4928910:ZA8GBU6K};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:JRFG9RGY};{4928910:Y52YELHC};{4928910:BZ62EINM};{4928910:JRFG9RGY};{4928910:ZA8GBU6K};{4928910:ZA8GBU6K};{4928910:NMV2XAI8};{4928910:JRFG9RGY};{4928910:JRFG9RGY};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:GPI4QC8T};{4928910:Y52YELHC};{4928910:VVYKPUH5};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:GPI4QC8T};{4928910:5ZD6ITWN};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:ZA8GBU6K};{4928910:8MI89SUK};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:7WEFFYSQ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:HBWUI7QQ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:QCQUPQCJ};{4928910:GPI4QC8T};{4928910:ZA8GBU6K}
modern-language-association
creator
asc

1

21612

Понравилась статья? Поделиться с друзьями:
Арт Холст
Добавить комментарий

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!: